Prvi je april! Prvi travnja, također.Dan je rezerviran za šale, smicalice, bezazlene podvale, nestašluke i duhovitosti. Iako #ostanidoma nije smiješno, niti je situacija s pandemijom smiješna - potrudimo se iz svakog dana izvući ono najbolje, nešto što će nas oraspoložiti, razvući nam osmijeh ili možda čak rasplakati od smijeha. Baš zato danas je idealan dan za treći dio izvadaka iz Anime Delmatice Ljube Stipišića Delmate u kojemu ćemo moći pročitati "Čemu se svit smija". U nastavku vas tako očekuje 10 zanimljivih šaljivih prič(ic)a iz Trogira, Arbanije, Segeta Donjeg i Labina.
U predgovoru naslovljenom Mudrosti i berekinade Valentina Badanjak Pintarić piše: " Ovdje je zapisivač donio oko šest stotina jedinica pučkih kazivanja koja nastoje nasmijati. To su šale, dosjetke po mjeri mentaliteta dobrim dijelom minulog vremena pa je i vrijednost smiješnog u sagledavanju namjere da ispričano bude smiješno, da onaj koji se spominje bude smiješan, a da pripovijedač ne bude grub... Zapisivač nije razvrstao šale od pošalica, dosjetaka; ne, ovdje je bila namjera iznijeti duhovitu kratku priču kojoj je svrha nasmijati nesašlukom..."
Pa... krenimo se smijati:
ŽENO, JOŠ CVIĆAAAA… | Trogir
Umra čovik, a ima ženu još mladu dosta. I ni prošlo dugo, a ona dobila, našla bortuna. I to tako išlo, ali je grizla savist prema pokojnom mužu, pa jon se uvečer učinilo kad je bila isprid kuće u vrtlu da je u mraku vidila i čula glas pokojnega. I ona ti ujutro, grize je duša, išla brzo zapalit na grob sviću i kod jednoga susida šta je gojia i prodava cviće išla kupit cvića za na greb pokojnega muža.
Ovi se čudi šta toliko je cvića nakupovala, a ona mu kaže da jon se učinilo da je sinoć pokojni s kraja vrtla se ukaza. I ništa, ovi jon proda cviće. Ali vrag mu ne da, zna on da nju grize to da jon muž dolazi jer ima tega jubavnika, a dobro mu šta je vazela skupi naramak cvića. I vidi vraga. Ovi cvićar se uvečer pritaja u vrtal ove udovice, onde di mu je ona rekla da je vidila pokojnega. Šćućuri se ispod niki drv, pa kad je ona sašla ništo skupit sa žice, a more bit povirit oćel jon doć njen jubavnik, ovi cvićar kroz mrak šušne. Ona pogleda, ne vidi ništa jer se on dobro sakrija. A onda on potijo, ka iz greba, drhtavin glason:
- Još cvićaaaaa!
Digne ona glavu, kose jon se naježe. A ono opet:
- Ženo, još cvićaaaaa!
Biž ti ona uza skale, pa se zatvori.
Eto ti nje ujutro opet po cviće, cila blida, zabrinuta. A ovi, oće čut ono šta zna:
- A šta van je, da niste bolesni? Blidi ste.
A ona srce iz njidara:
- Opet mi je sinoć bija.
- Ma ko? – on ka da ne zna.
- Ma pokojni! I bidan još triba cvića.
- Bi´ će mu to za dušu spasit.
I ona opet vazme naramak cvića i nosi, a ovi dobro naplati i smije se u sebi, da kako će i večeras u njezin vrtal poć strašit.
I tako bilo. Opet iza mraka kad je ona na pergul izašla glas zadihan šapje od doli:
- Cvićaaa! Cvićaaa!
I tako iz večeri u večer:
- Puno cvićaaaa! Još cvićaaa!
A udovica bidna odma ujutro pojdi i kesaj onome pineze i nosi na greb i moli i škropi i daji mise popu, ali ovome opet triba cvića za dušu spasit. I to ne pristaje, ka ovome cvićaru kuri posal.
Ali ovi prijatej od udovice vidi da je ona zabrinuta, pa je on jednu večer kad se u mrak uvuka u nje, pita. A ona se sve nećka reć istinu da je on ne bi ostavija kad čuje za muža da dolazi u dvor. Ma mu je morala reć i rekne ona. A on nije bija puno veliki virnik, nego on govori da bi on tija čut pokojnega jer da se njon to pričinja. I dogovore se oni, i pri mraka kad je pokojni običava se javit, ovi se sakrija iza kućice od kokoši, odma do onega stoga drv odaklen se pokojni muž javija s drugega svita. I bortun čeka, a čuje da se ništo libi oko gredic kupusa pa eto ti nekog osina oko drva, a ona se javi niza skale od balature. Nije napravila dabi pet koraki, kad eto glasa ka iz badnja:
- Ženoooo, tribaaaa cvićaaaa….
Ona zastala jer jon je tako jubavnik naredija.
A glas opet molećivo:
- Cvićaaaa ka spasaaaaa!
A ovi jubavnik prima oneme osinu: puf! Zamane rukon, ma kako! I smisi, al ovi se osin u mrak trik-trak izgubi da ga niti vidiš, niti znaš.
I šta ćeš vidit, ujutro udovica išla po navici cviće kupit, kad vidi oven cvićaru liva banda od obraza otekla, ma dobro. I stitila se kako jon je reka njezin:
- Udri san desnon tako da će mu na livon obrazu bafete rest.
I onda ona cvićaru, ono s olakšanjen:
- A lipa van bafeta reste i neka ste pokojni, kako bi tek da ste još živi.
DI JE KATEDRALA | Seget Donji
Vraća se iz Travarice, to u Trogiru, kum Vicko put doma, a grupa niki furešti pita jer bi tili vidit zlamenitosti!
- Oprostite, molimo, znadete li di je katedrala?
A on zna rič crikva, kor, organ, pa ko zna šta mu se učinilo da pitadu. Pa šerjasto:
- Pari mi se da je maloprin put doli prošla.
Di će on sad napamet napripad znat di je katedrala, a ovod mu se već dese kolin fameje rodilo.
BOŽJI KAŠTIG, | Trogir
Trogirka se šalila:
- Bog će me samo za jedno kaštigat. Bog je reka da triba dat putniku i namirniku, a ja san samo davala mome Šimi.
ZADNJI SAVIT | Seget Donji
Umira otac pa pozva sina. Doveli mu sina, a otac na samrti je. Čeka sin šta će mu otac za oproštaj od života svitovat. Otac nadigne glavu pa će:
- Sinko, čuješ li me?
- Slušan te, ćaća. – sin poblidija
- Onda kad čuješ, neka ti je ovi savit zadnji od mene.
- Slušan te ćaća. – opet će sin.
- Sinko, nemoj u životu bit govno da drugima ne smrdiš! A ne budi ni med da te drugi ližu.
Tako reka i dušu ispustija.
PLAKALA ZA MUŽEN | Arbanija
Ona Kata Đulamova plakala za mužen nad grobon:
- Počivaj mi u miru moj Mate, dok ti ja ne dođen.
Tako je i bilo: kad je partila cilo susistvo odanulo od njena jezika, a Mati je gori onako kako mu je nagovistila.
NJENE ZASLUGE | Labin
Falili prijatelji u kući domaćina da kako lipo izgleda za svoje godine:
- Lipo ti stoju i side na glavu.
A žena se oće pofalit:
- Ima tu i moje zasluge.
SVOJE GOSPODARICA | Seget Donji
Sudili ovu šta se dala pogrdnon zanatu, a ona sucu:
- Nije pravica da nisan od svoje gospodarica!
SMANJIO VINO | Labin
Doktor govori kad ga je opet prigleda:
- Jesi li smanjo vino od lani?
- Jesan, doktore. Ima san dvanaest tolitara, a sada ostala tri.
NAKON ONEGA KORUTA | Seget Donji
Kad je jednen našen čoviku, dobrome čoviku, žena umrla, a on osta sam s dicon, staron materon i kućon, pojen, vinogradima. I šta će čovik nakon onega koruta, eto – oženi se. A susidi, mišćani, bome muški, oni njegovi će:
- E, kad si se opet oženija, nisi ni zaslužija da ti žena umre.
KO OŽENI KAŠTELANKU | Arbanija
Govorilo se da Kaštelani puno radidu, pa da je naopako onomu koji dospije na njiove njive, a to je najviše onome koji se priženi u Kaštila. Govorkalo se u stihu:
„Ko oženi Kaštelanku,
jeba je i oca i majku!“
A tako mu se i pisalo, pa trpi do konce života ili dokle ga zdravje ne izdade.
A još bi se u šali pitalo:
- Koji judi najduže živedu?
- Kaštelanski zetovi, jerbo in je dan ka godina!
Pa da Kaštelanac najrađe oženi Trogirku, jer da su Trogirke najlišje i najvridnije žene.
Pripremila:
Maja Maljković Zelalija
Znate još neku smiješnu priču iz Trogira i okolice? Zašto je ne biste podijelili s nama u komentarima na facebook stranici Trogir Time Travel? Ako vam je to teško, pa barem možete podijeliti koja vas je priča najviše nasmijala... A ako vam je i to teško, onda možete samo podijelti ovaj sadržaj s prijateljima na društvenim mrežama - začinite im dan smijehom! :)
Nema komentara:
Objavi komentar